Thursday, April 26, 2012

Proklet bio Walte Disney!

Prođe tako neki period i ne objavim ništa, a u glavi hiljadu misli, ideja, stavova, koje treba pretvoriti u pisane ili otkucane rečenice.
Inspiraciju za ovaj tekst sam dobila, razmišljajući o ženskom mozgu tj njegovom rezonovanju i ponašanju žena u vezama, u skladu sa njegovim funkcionisanjem.

Nikako ne prestajem da se pitam, šta je to što žene čini tako privrženim muškarcima u vezi, npr toliko, da su u stanju da se ne viđaju danima sa prijateljicama, dok je njima svako viđenje sa prijateljima zabava i događaj koji bi stavili kao prioritet u životu.
Takođe, pitam se šta je to što nas žene održava, da mislimo o sopstvenim vezama, kao da je to - to, da je to prava stvar, da zapravo je to svrha življenja - naći u ovoj džungli od planete osobu koju voliš, udaš se, rodiš decu i tako brineš o porodici.
Kada razmišljam o ovom poslednjem pitanju, sve mi se više čini realnijim, da je to jedna izmišljena priča koja je kulminirala u kapitalističkom periodu, kada je svrha ženskog bića bila da svojom brigom (koja se ogledala u zadovoljavanju svih potreba muškarca) olakša muškarčev rad u nekoj fabrici ili rudniku, kako bi dotični gospodin mogao da stvara novac kapitalisti koji ga je zaposlio. Ukratko, žene su bile samo jedna karika u nizu, koja je omogućavala veći priliv novca.
Da, sve više mislim da se mit o romantičnoj ljubavi odatle izrodio i pustio duboko svoje korene toliko da je i u savremenom svetu aktuelan.
Sve je to lepo, kada se racionalno misli i shvati, ali šta mene onda sprečava, ako već znam da je u pitnju samo MIT i veličanstvena ideja zluradih kapitalista, da odustanem od te priče i da budem sama ili bar da se ne borim da očuvam odnos sa muškarcem koji mi ne odgovara i da nađem drugog, trećeg, petog??? Čemu borba za ljubav?!
Zašto se truditi da se prilagođavaš nečijim osobinama, koje ti zapravo mnogo smetaju i živiš u zabludi da će se taj neko promeniti? Taj odgovor još nije gost mog uma. A promene nema! Ljudi ne menjaju svoje karakterne osobine i temperament. Zato ostaješ i prihvataš tu osobu onakvu kakva je i životariš, misleći da činiš pravu stvar za sebe i svoju budućnost, za koju misliš da ima perspektivu baš sa tom osobom. Misliš da ono snažno osećanje ljubavi zapravo životna snaga koja te pokreće, ali kada bi se na jedan papir stavile dobre i loše strane tog osećaja ili ne daj bože dodala patnja koja se naplaćuje sa sve kamatom posle prekida te ljubavi, koji je reciprocitet u pitanju? Šta prevagne, dobro ili loše?

Sve je počelo od trenutka kada su nas 'posadili' pred televizore i puštali nam 'Diznijeve' bajke, sa svim mogućim princezama i prinčevima, koji su simulirali ovaj mit romantične ljubavi. Nama je od malih nogu usađena priča, o dvoje ljubvnika koji odlaze u suton srećni, zadovoljni, sa poljupcem na kraju u neko savršenstvo od života. Tom savršenstvu je prethodila dvočasovna borba sa zlim silama, ali dobro uvek pobeđuje i srećan kraj je uvek zagarantovan. Znači mala ja, je još tada imala priliku da se susretne sa pričom o ljubavi koji je u stvari BAJKA! :)

Većina nas ide nekim utabanim putem, misleći da to tako treba da se odvija u životu. U stvari smo robovi društva, kojima su mladost i starost ekvivalentni. Ova snaga i energija koju kao mladi posedujemo je neiskorišćena ili se koristi za beznačajne stvari koje život ne menjaju na bolje ili smo umišljeni da menja.
U potrazi za pokretačem, misliću o ovome i ako nekada budem pronašla odgovor na sva pitanja koja me muče povodom ove tematike, razglasiću ga na svim mogućim mestima, pa možda dopre do nekoga i bude korisno nekome. Do tada, biću zadovoljna time što je bar žena u dobu u kome živim koliko-toliko emancipovana, prosvećena i ima, zastupa i zalaže se za svoja prava u društvu.

 Tolerancija i borba za ljubav, su stanovnici mog sveta. Potrebno je vreme i iskustvo, da bi se uočile greške ili možda stekle nagrade u vidu ostvarenosti života. Na kraju svega, ostaju suštinsko sporni pojmovi i potraga za odgovorima i idejama.

2 comments:

  1. Vrlo dobar tekst, samo nastavite sa pisanjem.

    Što se tiče same teme bajkovite/prave ljubavi, znam par slučaja. Vrlo je retka pojava, ali opet postoji.

    Ako uzmemo to u obzir, dolazi se do, po meni, bitnijeg pitanja - da li čekati da se pojavi princ/princeza/onaprava/onajpravi, ili praviti kompromise ?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam jedna stidljiva devojcica koja ne pokazuje ovaj svoj blog nikome i sad videh ovaj komentar i bas sam se obradovala! Hvala Vam mnogo! :)

      Inace kada je rec o ovom pitanju koje ste naveli, izabrala bih kompromis, on je, po mom misljenju, pored poverenja i emocija, najvaznija komponenta koja omogucava opstanak odnosa.

      Veliki pozdrav! :)

      Delete