Wednesday, February 13, 2013

Svi sanjaju raj dok po paklu gaze

Dovoljno je otvoriti novine ili kliknuti na sajtove istih. Mnoštvo informacija, što tačnih, što netačnih, polutačnih. Krene onaj osećaj beznadežnosti i nemoći zbog situacije u kojoj živiš. Svi kukaju kako ne valja život ovde. Kako je sve namešteno, kako se zapošljava preko veze, kako ljudi gledaju da te prevare, na različite načine. Kako para nema. Tehnologija otuđuje čoveka, društvene mreže ga love, zato su i mreže. Ali živeti se mora, životariti, kako god.

Otkad je sveta i veka ima nas raznih. Neki su skloniji procenama drugih ljudi, ali opet nastavljaju sa svima koliko-toliko da budu ljubazni, jer im je u glavi ugravirana važnost onoga šta drugi misle o njima. Slika bi se pokvarila ako bi pričali šta mislimo jedni o drugima. To je jako veliki luksuz, jer se istina i realnost skupo naplaćuju. Možda je to i odraz moći koji retki imaju.

Poželiš tako da odeš, daleko. Da se boriš za svoju svetlu budućnost i odeš iz ove sive sadašnjosti koja preti da tamnijim tonovima oboji dane koji stižu. Ali kuda? Možda jednom.

Tek u ovim kriznim danima, u ovoj nesrećnoj državi, koja može biti srećna, shvatiš koliko je Tolstoj bio u pravu kada je rekao da su sve porodice iste, samo je svaka nesrećna na svoj način. Ne postoji ona u kojoj nema problema. Zapravo ne postoji ni država u kojoj nema problema. A ovde se zapravo svi problemi pripisuju najvećem problemu - državi. Ima li kraja pljuvanju po toj državi, koja ti je dala tlo pod nogama? Tlo kojim gaziš i koje ti samo za to služi?

Niko ne počinje da čisti svoje dvorište, nego se žali na prljavštinu celog grada, države. Dok se ne krene od svog dvorišta, od svoje porodice, od svojih problema, teško da će se rešiti neki ozbiljniji koji su nagomilani do Feliksa i nazad. Kada se očisti sva rđa i prljavština dobrim četkama strpljenja i pameti, okolina će možda i procvetati, a sa njom i grad, a sa njim i gradovi, a sa njima i okruzi, a sa njima i majka svih. Srbija.

Dа smo, svаko u svom okruženju, isprаvljаli ono što je pogrešno i pogresne ljude zаustаvljаli nа njihovom putu, dа smo ih sprečаvаli dа čine loše stvаri, ne bi se te loše stvаri dešаvаle. - Dr Zoran Đinđić

Bio jednom jedan čovek, koji je možda znao i umeo, ali nikada nećemo znati šta.

No comments:

Post a Comment