Saturday, February 22, 2014

Tvoja realnost nije i moja

Iako svesna svoje spisateljske sposobnosti, oduvek bi me nešto omelo ili odvlačilo samopouzdanje u stranu, sprečavajući me da ono što napišem objavim ljudima da vide ili pak ignorišu. Danas se desio preokret. Dižem ovo mesto iz dubokog sna i udišem mu novi život.
Nekima će se svideti, nekima neće, ali sigurna sam da će makar do jedne jedine osobe dopreti neki moj stav, mišljenje ili ideja o životu i međuljudskim odnosima. Jedna osoba će se sigurno naći, koja će me razumeti i podeliti svoje utiske sa mnom. Jednoj osobi će možda biti potrebno da pročita ovako nešto danas. Ako si baš ti ta osoba, radujem ti se. Ako vas ima više, vaša pažnja i razumevanje su moja radost takođe.




Danas sam imala zanimljivu situaciju, koja me je još jednom podsetila da smo svi totalno različiti. Svako je jedinka za sebe i to treba što pre prihvatiti. Sve reči koje su izmišljene u nekom jeziku su tu da bi nam olakšale komunikaciju, ali da li nam baš te iste reči i olakšavaju život?
Poenta je ta da svako tumači reči na svoj način. A da samo oni ljudi koji tumače reči na sličan način, mogu da funkcionišu u međusobnoj interakciji. A tumačeći reči na sličan način dele sličnu realnost oko sebe. Tada mogu postati pravi prijatelji, partneri itd. 
Npr, kada jedna osoba posmatra prijateljstvo kao uzajamno poštovanje, potrebu za svakodnevnom komunikacijom, izlascima teško da će ostvariti pravo prijateljstvo sa osobom koja pod rečju prijateljstvo podrazumeva viđenje sa prijateljem jednom nedeljno, koja smatra de će njen pravi prijatelj razumeti da na prvom mestu treba uvek biti bračni partner, pa tek onda prijatelj, itd.

Imajući to sve u vidu, nametnula mi se onda nova misao. A to je ta, da svako od nas ima svoju realnost i da svaku realnost treba prihvatiti kao istinitu. Realnost u smislu sveta koji čovek svojim čulima i mozgom percipira. (Da li je moguće promeniti realnost i na koji način je stvaramo, pisaću nekom drugom prilikom.)


Na primer:
Zamislite kišni dan na poslu. Do vas dolazi osoba A i kaže ''Bože, samo mi je ova kiša danas nedostajala! Pogledaj kako je odvratno napolju, nije mi ni do čega! Ovo će biti grozan dan!'' 
Čuvši njenu izjavu osoba B vikne ''Nemoj da si tako negativna, osobo A, pa šta ako pada?! Nećeš umreti! Kako je moguće da jedna prirodna pojava može da ti uništi raspoloženje?''
Vi ih posmatrate i uviđate da su njihove izjave njihova realnost. Svako od njih svim svojim čulima oseća kišu na svoj način. Sve što treba da uradite je da vi njima verujete. Da verujete da je kiša grozna (osobi A). Da verujete da kiša ne treba uticati na raspoloženje (osobi B).
Verujete tim realnostima pred vama, ali ipak imate svoju koja recimo glasi ''O, kako je danas divan dan! Ova kiša deluje baš nekako osvežavajuće na mene. Verujem da prija i ovom zelenilu, posle višenedeljne vrućine!''

Sada zamenite ''kišni dan na poslu'' sa bilo kojom situacijom. Kišu sa nekim drugim pojmom. Svoje mišljenje o bilo čemu na ovom svetu, možete podeliti sa drugima, a možete ga zadržati za sebe i uživati u njemu. Ako se ipak odlučite za prvu varijantu, da biste izbegli nepotreban sukob mišljenja, najbolje je proceniti da li su osobe oko vas spremne da prihvate vaše mišljenje koje se u velikoj meri razlikuje od njihovog. Ako se odlučite za drugu varijantu i naiđete na negodovanje, osudu, zastanite. Pokrenite novu temu ili jednostavno recite da je to vaše mišljenje, vaša realnost i da očekujete da se poštuje kao što vi poštujete tuđu. Ili ako pak naiđete na odobravanje, razumevanje, razmenite mišljenja i ideje sa svojim sagovornikom i budite sreći što ste naišli na nekoga ko ima realnost sličnu vašoj.

Ja u poslednje vreme vešto izbegavam da delim svoje stavove i mišljenja ili bolje rečeno moju realnost, osobama za koje sam sigurna da nisu u stanju da je prihvate. Ne zbog toga što nisu intelektualno sposobne, nego zato što njihova percepcija stvarnosti mnogo odudara od moje. Ja to prihvatam i nastavljam da živim svoju realnost. Delim je sa ljudima za koje provereno znam da će je ako ništa drugo, barem prihvatiti i ne osuđivati je. Osobe čije se realnosti totalno razlikuju od moje udaljavam iz svog životnog iskustva. 
Kada me tuđe osude pogode na neki način, to shvatam kao znak da još u potpunosti nisam savladala ono o čemu sam ovde pisala i da treba da radim još više na poštovanju tuđe realnosti. (Nekome će realnost dopustiti da vas osuđuje, da vas vređa, omalovažava i takvu realnost treba poštovati!)

Dakle sve što treba učiniti je poštovati tuđe realnosti bez osude, a svoju negovati, ceniti i deliti isključivo sa osobama koje poseduju sličnu. Naglašavam sličnu, jer sam mišljenja da iste realnosti ne postoje. Verujte ljudima u smislu da zaista osećaju i misle ono što vam pričaju, jer to je njihova realnost, iako se nekad desi da znate da je u pitanju laž.
.

Love&Peace

No comments:

Post a Comment