Sunday, March 2, 2014

Sve se menja

''Ništa se ne dešava dok se nešto ne pomeri'' - Albert Ajnštajn

Čovek, kao svesno biće zna gde mu je početak a gde kraj fizičkog života. Naglašavam fizičkog, jer verujem da smo u duhovnom smislu večni. Dakle, svesni smo da od bebe posle određenog vremena može postati starac. Da se promene na fizičkom nivou konstantno dešavaju. Isto tako smo u stanju da vidimo biljke,životinje, godišnja doba, klimu kako se menjaju. Vidimo i tehnološke izume kako se menjaju. I tako, vidimo promene oko nas sve dok nam naše čulo vida to omogućava.




E sad zamislite da imamo jedan ogromni mikroskop. Da uvećamo vaš kompjuter ili mobilni sa kojeg čitate ovaj tekst npr. Da li bismo primetili neke promene? Naravno da bismo primetili. I ta činjenica je uglavnom poznata.
Dakle, sve oko nas bilo živo ili neživo se menja u svakom trenutku svog postojanja. Dovoljno nam je osnovno znanje iz fizike da se sva tela oko nas sastoje od atoma, molekula, subatomskih čestica itd. Sve od čega su tela satkana je u nekoj vrsti pokreta i procesu konstantne promene.

Naša planeta se konstantno menja

Svesni smo promena koje se dešavaju stalno oko nas, ali kada su međuljudski odnosi u pitanju da li smo svesni tih promena?
Uglavnom nismo, ali kada jesmo, pokušavamo da kontrolišemo stvari koje se kontrolisati ne mogu. Obično se osvrćemo na prošlost i tamo tražimo stvari koje su nam se dešavale, a koje ne postoje u našoj sadašnjosti, niti će se naći u našoj budućnosti, dok mi očajnički želimo ponovo da ih doživimo. I to je jedno ogromno gubljenje vremena i živaca.
Nekad pomislimo ''Roditelji su se prema meni ophodili drugačije kada sam bio mali'' ili ''Naša veza je na početku bila totalno drugačija''.
Dakle svesni smo da se nešto promenilo, ali i dalje želimo da zadržimo te situacije, ljude ili osećanja koja su se dešavala u našem životnom iskustvu. Nažalost, uvek bivamo razočarani. Zbog čega je to tako?
Zbog toga što je svaki mogući trenutak u životu jedinstven i ne postoji njegov duplikat. Život nam se iz trenutka u trenutak menja i toga moramo biti svesni. Ne postoji način na koji sve te promene možemo kontrolisati i pokušavati da stvari koje su se dešavale pre, na potpuno isti način ''kopiramo'' u neko buduće iskustvo.

Neko će onda možda pomisliti: ''Pa to znači da ni za koga ne treba da se vezujem!''. Donekle to i jeste poenta, ali ne u smislu da bežite od ljudi i interakcije sa njima, da budete čudak koji je okovao sebe u svoja četiri zida. NE! Sve što treba je da se družite sa ljudima, da provodite vreme sa porodicom, da nađete partnera, da imate potomstvo, ali da nikako, ni po koju cenu ne pokušavate da ih zadržite u svoje živote na silu ili zbog toga što je to ono što vam je potrebno da biste mogli da živite. 
Razvijajte takve veze sa ljudima da možete steći poverenje, poštovanje i ljubav koju zaslužujete. Kada budete posedovali takve odnose, činjenica da se sve menja, neće vas baciti u ruke depresije. Naprotiv, uživaćete u svom životnom putovanju, znajući da imate prave ljude oko sebe. Što ih je više, to je veća verovatnoća da nikada nećete biti sami na ovom svetu.

Treba se opustiti i prepustiti životnim tokovima. Treba shvatiti da je jedino ono što sigurno imamo zapravo naše biće i sadašnji trenutak. Da naša sreća ne zavisi od drugih nego od nas samih. Da prvo treba da volimo sebe, pa tek onda druge. Da treba da nam bude najudobnije u našoj koži pa tek onda na nekom drugom mestu na svetu. Da svako ima prava da kreira svoj život po svojim merilima i da se nikako ne treba mešati u tuđe izbore življenja. Čim to shvatimo, život postaje lakši, jer znamo da nemamo šta da izgubimo. Jer se stvari, ljudi, situacije, ŽIVOT menjaju neprestano. Bili mi ovde fizički prisutni ili ne. Nemoguće je kontrolisati druge ljude. Jedino sebe možete kontrolisati. Vaše misli, vaše želje, vaše poteze - to je jedino što se da i treba konstolisati. Ali to je već neka nova tema! :)


Love&peace





No comments:

Post a Comment