Saturday, March 22, 2014

Ti si problem i njegovo rešenje

Pokažite mi nekoga ko danas nema probleme. Sigurno postoji negde i mudar je to čovek. Možda boravi na obroncima tibetanske visoravni, ali u tvom i mom okruženju sigurno nije. Zbog čega nije? Zbog toga što smo jedna ogromna izmanipulisana gomila koja je u jednom trenutku svoga života zaboravila ko je, gde je i šta radi na ovoj planeti. A svako od nas je to jednom znao, ali to je neka druga priča...

Problemi. Svako pliva u svojim i misli da je baš ta njegova reka problema najpogodnija za davljenje. Hoću reći, svakome je njegov problem najgori.





Kladim se da i vas bude sramota kad pomislite na svoje probleme, a znate da neko dete u Indiji biva kastrirano zbog toga što je ženskog pola ili neko dete u Africi umire dok ovo čitate jer nema vodu za piće. Ali danas se ne bavim tom strašnom analogijom, jer retko koga ume da osvesti zauvek, samo trenutno.




Delimo vreme, za koje mislimo da postoji i da je realno, na prošlo, sadašnje i buduće. Prvom i trećem poklanjamo najviše pažnje i misli upiremo baš na njih. A ovo u sredini zapostavljamo. Najveći paradoks je u tome što je to sadašnje vreme sve što imamo, a bavimo se onim vremenom kojeg više nemamo, niti ćemo ga imati. Samo, retko ko to ume da prihvati kao konstantu. Mislimo šta je bilo, mislimo šta će biti, a koliko vremena posvećujemo onome što je sada? Tu lepotu trenutka čiji smo svedoci upravo sada, prečesto propustimo i izgubimo se u iluziji zvanoj prošlost i iluziji zvanoj budućnost.

Ne samo da ne možemo predvideti tu budućnost precizno kao što možemo precizno da vidimo prizor koji nas sada okružuje, osećaj koji nas sada obuzima, nego ne možemo precizno da vidimo ni ono što smo već proživeli. Iz prošlosti ostaju vizuelna sećanja, koja su samo naša rekontrukcija događa i ništa više, ali i dalje smo u stanju da se bavimo tim nerealnim dešavanjima. Što je najgore vraćajući se u prošlost, pogotovo u neke traumatične događaje bivamo deprimirani, zapostavljamo sadašnjost, a budućnost predviđamo u istom stilu pod uticajem loših osećanja i sećanja iz prošlosti. To je začarani krug iz koga ne izlazimo srećni.
A sadašnjost ćuti, trpi i strepi od naše nezainteresovanosti za nju.

Kada bi sada pomislili na vaš problem, npr nemam novac/posao/kuću/ljubav itd, upitaću vas da li je ZAISTA to tako? Razmislite i izgovorite šta vas u ovom trenutku muči. Da li je to NAJREALNIJE tako? Pa rekla bih vam da nije. Jer vi SADA čitate ovaj tekst. Vi ste sada u određenoj prostoriji i čitate ovaj tekst. Vama u ovom trenutku ne nedostaje novac, ljubav, kuća ili posao. Jer čitate ovaj tekst. Kada biste se fokusirali na sadašnji trenutak, shvatili biste da je ono što nazivate problemom zapravo vaša kreacija istog. Vaša mašta. Vaša konstrukcija. Vaše formirano mišljenje.

A šta biste dobili time kada biste se fokusirali na ono što vam se sada dešava? Kao npr svesnosti da u ovom trenutku imate krov nad glavom i u ovom trenutku vam se ništa ne dešava sem što čitate ovaj tekst.
Za početak, oslobodili biste se negativnog razmišljanja. Rasteretili biste mozak od misli koje se samo gomilaju i prave vam probleme koji ste sami izmislili. Samim tim što biste se rešili negativnosti oko vas, (p)ostali biste pozitivni. A upravo tom svojom pozitivnošću biste privukli događaje koje želite da budu deo vašeg životnog iskustva. Isto kao što možete napraviti problem, tako možete i učiniti da on nestane. Dakle bitan je fokus. Bitna je svesnost da sami kreirate svoj život, a samim tim i probleme koje zapravo samo nazivate problemima. Oni nisu realni, već su plod vaših misli.

Koliki god kliše bio, ostanite sa pozitivnim mislima u glavi. Načina da to postignete je mnogo. Pronađite ih.

Love&peace

No comments:

Post a Comment