Monday, May 12, 2014

''Kilogram sreće, moliću''

Koliko danas nemam inspiraciju, toliko imam želju da pišem o čovekovoj sreći. Stoga, pisaću kud me prsti vode i poenta koju želim dostići ovim postom će se nadam se pojaviti i pred vama.


Svaki čovek na ovom svetu želi da bude srećan. Svrha života je biti srećan. E sad, kao i svi ostali apstraktni pojmovi i sreća naizlazi na različita tumačenja, percepciju i samu manifestaciju u svakom životu posebno.



Odokativno, stiče se utisak da ljudi uglavnom jure sreću, idu u potragu za njome, traže staze koje vode do nje. Toliko su je glorifikovali da je postala ideal i na prvi pogled se čini da je dostupna samo izabranima. Kao da je to neko materijalno dobro ili osoba koju vidi samo određeni broj osoba, a ostali mogu da se fotografišu ispred ogledala npr, tj slikaju. 

Sve se to dešava zbog pogrešnog ili nedovoljno dobrog shvatanja sreće. Tražiti je negde van, misliti da treba doći do nje je zapravo najveća greška. Sada sledi onaj deo koji nekima zvuči kao bajka ili pesmica za decu, nešto što ne prelazi granicu maštanja. Ali naravno, svaki post pa i ovaj je odraz nekog mog trenutnog razmišljanja i može naići na prihvatanje isto koliko i na neprihvatanje.
To je deo koji govori o tome da se sreća ne traži, ne juri, ne čeka, ne dobija, ne kupuje, ne prodaje, ne dostiže, ne zaobilazi, ne stiče sudbinom ili rođenjem pod srećnom zvezdom nego da je već u nama.

Svi znamo da je reč o nečemu neopipljivo rukama, ali opipljivo dušom (emocijama ili kako god). Znate na šta mislim, na unutrašnjost. Dakle, sledeći put kada pomislite kako ćete biti srećni ako dobijete na lotou ili ako budete ostatak života proveli sa nekom osobom, da ćete biti srećni ako odete na neko mesto, ako dobijete ovo ili ono, šta god... Vi zapravo želite da doživite određenu emociju. Tu emociju zapravo nosimo sa sobom, samo je na različite načine aktiviramo i obično mislimo da je drugi moraju aktivirati - u prevodu, drugi nam omogućavaju da budemo srećni.

Automobil ili osoba, posao ili zdravlje druge osobe, porodica, odeća, hrana, luksuz itd- ''činioca sreće'' je bezbroj, a zapravo sasvim je prosto shvatiti da niko drugi i ništa drugo ne prouzrokuje sreću do nas samih. Ništa od navedenog ne može proizvesti sreću, može samo podstaknuti neku osobu da određenim procesom dođe do emocije koju nazivamo srećom. Poenta je shvatiti da isti taj proces možemo aktivirati sami bez ičije pomoći.

Dakle mi možemo biti srećni uvek, ako to poželimo. Nije nam potreban za to odgovarajući razlog. Možemo biti srećni sami zbog sebe. Zato što smo u skladu sa sobom. Zato što razumemo sebe. Zato što smo u komunikaciji sami sa sobom. Zato što volimo sebe. Srećni sami zbog sebe ponavljam. 
Naravno da je odlično podstaći sebe i svoju sreću stvarima i osobama iz spoljašnjeg sveta, ali važno je shvatiti da nas oni ne čine takvima nego mi sami sebe činimo takvima. Zasluga je samo i isključivo naša.

Kad sve to lepo prihvatimo i počnemo praktikovati u svom životnom iskustvu, dođe ''Eureka!'' momenat. Shvatite da sreća nije nešto što se nalazi na kraju puta ili nagrada koju dobijamo za mukotrpan rad i život. To je ono nešto što smo oduvek imali u sebi samo nismo umeli da ga probudimo, aktiviramo svesno. Da ne pominjem posebne blagodeti i rasterećenje od misli da nam je neko drugi kriv što nismo srećni ili da nam je neko/nešto potreban da bismo bili srećni. Odgovornost za sopstvenu sreću je neoboriva, apsolutna i trajna.

Svuda i u svakoj situaciji (ma koliko nemoguće zvučalo) je možete osetiti pogotovo u sadašnjem trenutku. Bitno je da znate da nema potrebe da je dostižete i jurite. Osloboditi se stega i uverenja iz prošlosti koji su nam drugi nametnuli u toku procesa odrastanja. Edukacijom i radom na sebi do svoje sreće


Ne može se tražiti nešto što se već ima. 

Sreća je tu.

Lav&pis


2 comments:

  1. Svaka cast na tekstu, uglavnom nam fali taj neki okidac da bi smo shvatili da smo mi nosioci svoje srece.

    ReplyDelete