Saturday, November 15, 2014

Zašto?

Nekad kad čujem ''Zašto?'' u pozadini mi odzvanja uplakana devojka na kiši, s pogledom uprtim u tamno nebo, raširenih ruku na praznom kolovozu sa svojim urlikom ''Zašto ja, zašto Bože?!'' iliti na latino-američkom ''Poque dios mio porque?'' 
E danas ne pričam o tom tugljivom, patetičnom, deprimirajućem ''Zašto'' sa samoubilačkom tendencijom, već o jednom konstruktivnom, pozitivnom i motivišućem ''Zašto?'' što daje smisao životu.

Ne volim kada me neko nespremnu uhvati sa pitanjem ''Zašto?''
Nije važno da li se radi o mom stavu, odluci, želji ili postupku. Ako nemam odgovor na to pitanje, osećam nesigurnost i nelagodnost. Osećam da sam upala u zamku sopstvenog mišljenja, koje nema odgovarajući izvor, već je tu čisto radi reda, pokupljen ko zna odakle. Ta nesigurnost potiče od činjenice da sebi nisam dovoljno jasna i da zapravo na neki način nedefinisano govorim i delam prvenstveno sebi, a onda verovatno i drugima. Kada postanem svesna toga, osobi koja mi je postavila to pitanje dugujem zahvalnost. Dakle, sve se to dešava kada nemam svoje adekvatno ''Zato''.

Kada ne možemo argumentovano da potkrepimo svoj stav, odluku ili postupak, onda ne možemo prvenstveno sami sebe da razumemo. Važno je znati odakle potiče vaše mišljenje, a samim tim i akcija. Da li je to isključivo vaše ili je nuspojava tuđeg razmišljanja? Da li se vi sa tim dobrovoljno slažete ili vam je nametnuto? Da li je vaše mišljenje kreirano na osnovu iskustva ili pretpostavke?  Itd.



Svi nešto želimo. Da li imate adekvatne odgovore na pitanje zašto nešto želite? Da li svaka vaša želja ima odgovarajuće razloge zašto je uopšte želja? Odgovor i na to ''Zašto'' je od ogromne važnosti, jer u mnogim slučajevima nemamo apsolutno blage veze zašto želimo to što želimo. Nekad imamo pogrešne razloge, pa nas pitanje ''Zašto?'' na neki način osvesti. A kada imamo odgovor na to ''Zašto?'' onda znamo i zbog čega težimo tome, a to je veoma motivišuće.

Sve te odgovore treba isključivo dati sebi. Zato je ova reč podvučena u tekstu. Svrha je dakle samorazumevanje.

Mnoge situacije u kojima se nađemo drugi ne posmatraju istim očima kao i mi. Neretko čujemo ''Nemoj to da radiš!'', ''Da li si ti normalan, šta tebi pada na pamet?'', ''To što želiš nije realno, niti dobro za tebe'', ''Proći ćeš loše ako tako nastaviš'', ''Ti si budala'' itd...
Ovakve reakcije okoline mogu samo, što bi se reklo, na jedno uvo da uđu na drugo da izađu, kada znamo odgovor na svoje ''Zašto?''. Kada jasno i glasno čujemo sebe i svoje argumente, tuđe priče, komentari, kritike i mišljenja ne mogu da utiču na nas u negativnom kontekstu, kao na onaj način kada ne čujemo sebe.

Savet dana: 
Razgovarajte sa sobom konstruktivno i produktivno i na svako svoje ''Zašto?'' imajte isključivo svoje, argumentovano ''Zato''.

Lav end pis

2 comments:

  1. Kao mala sam uvek mrzela kad mi na moje Zasto neko odgovori sa Zato. Medjutim sad shvatam sve lepote tog odgovora. "Kako zasto? Pa zato" tacka kraj, iliti u prevodu sta te boli uvo zasto ako sam ja to vec tako odlucila :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, dovoljno je da ti znaš šta se krije iza tog ''zato'' :)

      Delete