Sunday, December 21, 2014

Ciljevi, upornost i španska tortilja

Pre dva meseca dok sam boravila kod sestre u Holandiji, pored pregršt novih, divnih jela, zet je jednog dana spremao špansku tortilju. Pričao mi je kako mu je dugo trebalo da usavrši tehniku pravljenja iste, zato što zahteva veštinu okretanja dva tiganja u jednom pokretu. Gledajući čitav postupak pripreme, delovalo mi je kao nešto što ću moći da spremim kada se budem vratila kući. Otkucala sam recept, a potom uživala u fantastičnom obroku. Uostalom, koje jelo od krompira ne može da bude dobro?


Vratih se kući i posle određenog vremena, reših da napravim ovo jelo za svoju porodicu. Imala sam sve potrebne sastojke. Započela sam spremanje tortilje sa takvim samopouzdanjem, jer pobogu, nijedno jelo mi do sada nije ispalo bljutavo, nije izgorelo ili neuspešno napravljeno. Sve je išlo dobro, do trenutka kada se od mene očekivala spretnost, uvežbanost i snaga. Moj prvi pokušaj spremanja jela se završio vatrom na ploči šporeta, a kompletan materijal se jako brzo sprijateljio sa kantom za smeće. Dim se širio po svim prostorijama, a majka je kontatovala da ćemo ostati gladni. Pomislih sa određenom dozom razočaranja ''Više sreće drugi put. Nema šanse da mi ne uspe, jer znam gde sam pogrešila.''

Danas reših ponovo da se uhvatim u koštac sa ovim ukusnim produktom španske kuhinje. Znala sam da će mi uspeti, jer sam se odlučila za lakšu varijantu, pečenje u rerni. Shvatila sam da bi mi za akrobacije sa tiganjima trebalo dvadesetak neuspešnih pokušaja, da bih dostigla željeni rezultat. A efekat je potpuno isti. Može se reći da sam bila ponosna jer sam lakšim putem stigla do cilja. Kanta za otpatke ovoga puta nije ugostila ni delić ovog specijaliteta, a mi nismo ostali bez večere.




Kao što to uvek volim da radim, jedan sasvim običan doživljaj sam poistovetila sa životom i postupcima koje pravimo u istom. Napravih jednu prostu paralelu. Postavljamo nerealne ciljeve i nespremni hitamo ka njima. Bez plana i bez iskustva. Znamo samo da nam je neko rekao da tako treba. Često bivamo ubeđeni da ćemo uspeti, vidimo sebe kao pobednike, a onda se desi da svojom greškom tresnemo jako i suočimo se sa zločestim osmehom neuspeha. Pitanje je da li ćemo pognuti glavu pred tim istim neuspehom ili ćemo ga pogledati u oči i reći: ''Sledeći put ja pobeđujem!'' Ako se i desi da posle dugog niza uspeha, naiđemo na taj neuspeh, zar ne treba da budemo zahvalni na istom? Zašto bismo? Zato što nas upravo on vodi do boljeg mesta u pravo vreme. Greške koje su proizvele neuspeh su vodilje do uspeha.

Stoga, treba da postavimo realne ciljeve u skladu sa svojim mogućnostima i onda istrajati u ostvarivanju istih, ali bez previše nerviranja i prevelike upornosti. I što je najvažnije, treba izabrati najlakši put do ostvarivanja cilja. Možda nam se čini ili smo čak i ubeđeni da je onaj teži put, pravi put. E pa nije.

P.S. Recept i način pripreme španske tortilje možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?v=j0BfrCZZpXg

Lav end pis

No comments:

Post a Comment