Tuesday, October 4, 2016

Problem = Izazov

            Ovaj deo teksta je obično rezervisan za moju kuknjavu kako nikako ne mogu da namolim sebe (svesno) da započnem da pišem/kucam. Svaki put kada se setim svojih novogodišnjih odluka, pomislim kakva sam neodgovorna lenština, ali onda se odmah setim rečenice (izgovora) ''Sve u svoje vreme'' i bude mi lakše. Pa, evo ga -  vreme za tekst!

           Ovog puta me je citat Alberta Ajnštajna u jednom tekstu inspirisao da prozborim, (zapravo napišem, zapravo otkucam), po koju reč.

Citat koji sam izvorno u tekstu pročitala glasi: 

''No problem can be solved from the same level of consciousness that created it.'' - A.E.

Šta se krije iza takve mudrosti?

Pre svega već duže vreme (par godina) se trudim da kada pričam ili slušam o nekom problemu (više drugo nego prvo), da problem posmatram kao izazov. Dakle, nešto što mi se pojavilo na životnom putu i moram da ga pređem/rešim/preskočim. Svojim izborom sam odlučila da ga tako posmatram (ali to je neka druga priča) i eto sad kad se pojavio, šta sa njim, pobogu, da se radi?

Iz iskustva znam da kada smo tom izazovu iliti problemu pripisali odgovarajuću dimenziju (Npr: ''IMAM STRAŠAN PROBLEM!'' ili ''Ma pusti me, imam baš veliki problem...'' ili ''Jao u takvom sam problemu da je to užas'', itd itd itd) onda je taj izazov/problem svakodnevno u našem iskustvu. Budimo se sa njim i ležemo. Nosimo ga oko vrata, hranimo ga svojom pažnjom i hod nam postaje težak, a lice umorno. Rešenje nekad vidimo u spavanju, jer tada vreme ne provodimo posvećujući se problemu/izazovu, ali dosta je noći kad nam neće san na oči. (Da, rimuje se znam :D)
I tako ukrug, iznova, iznova, iznova, smena dana i noći i mi sa svojim problemom/izazovom između, dok nam se smuči i kažemo HEJ, DOSTA! ili iznova iznova kooo zna koliko dugo ako nemamo volje, želje ili snage za to DOSTA.




Svi smo bili u toj situaciji kada nas nešto baš, baš muči (napominjem SVOJIM IZBOROM, ali to je materijal za neki drugi tekst) i okupira čitav naš dan i čitavu noć. Ponekad uzmemo predah kada spavamo, tj kada možemo da spavamo.
U tim trenucima, na tom nivou naše svesti i lošeg/negativnog/niskog raspoloženja, rešenje ne postoji.
Takvi dani su okej. Takve dane doživi bukvalno svako biće na planeti, bez obzira na identitet polni, rasni, nacionalni, statusni, itd. Tim danima ne pomaže nečiji savet, ''misli pozitivno'' postaje samo izlizana fraza koja ne postoji u vašem svetu i sve moguće lađe su potonule, a usput im se pridružio i fizički bol. Dakle zamislite sad sve ljude na ovom svetu da imaju problem baš u ovom trenutku, razmera poput vašeg ili možda gorih. Iako znamo da je svakome svoj problem najveći, pokušajte da ipak to zamislite. Razlika koja će se pojaviti među njima i svrstati ih (grubo i generalno) na pozitivne i negativne ljude, ogledaće se u tome koliko vremena im je potrebno da budu u izazovu/problemu iliti ''crnim danima''?

Ukoliko taj period traje mesecima, godinama, to je samo pokazatelj da osoba koja je toliko dugo ostala zaglavljena u čitavoj toj mračnoj situaciji nije pokušala da se iz svega toga izdigne. Kad kažem izdigne, mislim pre svega na izdizanje nivoa svesti. Smatram da osoba koja nije uspela samostalno da se ''iščupa'' iz problema, pronađe pomoć u vidu druge osobe. Da li će to biti stručna osoba u oblasti medicine, guru sa Tibeta ili autor selfhelp knjiga - nevažno je. Bitno je da uradi NEŠTO povodom rešenja svog problema.

          Tu leži poenta pomenutog Ajnštajnovog citata. Nivo svesti - način razmišljanja o problemu ne može nikada biti isti kao nivo svesti na kome je moguće uočiti rešenje problema, izazova ili mračne situacije. Da li će i kako će se osoba izdignuti iz nivoa svesti na kome se problem/izazov nalazi - to je veoma individualna stvar, kao i sve ostalo što iz toga potiče.

           Najvažnije od svega je da taj period ne traje i da se različitim metodama koje su dostupne svima podigne nivo svesti, spoznaje, saznjanja, a samim tim i dođe do rešenja. Jednog dana svakako hoće, jer ništa nije večno pa ni taj problem, što je dosta olakšavajuće.  Ali zar nije bolje proživeti život ispunjen predivnim trenucima, među kojima će biti i onih koji to nisu i prevazići ih svaki put ili živeti život ispunjen problemima/izazovima koje je nemoguće rešiti ako ostanete tu gde jeste? Ne propuštajte trenutak i kada smatrate da ste dosta tugovali, patili, nervirali se, stresirali se pronađite svoj način u vidu određene metode i kažite DOSTA. Svaki početak je težak, ali posle određenog vremenskog perioda kada se osvrnete na taj ružni period znaćete da ste svojom zaslugom izazov prešli. I bićete ponosni na sebe. A kada prođe neko vreme nikada nemojte da zaboravite koliko ste i kako napredovali.




            Vreme ne leči ništa, vi ste isceljitelj. Vreme može samo da vam pomogne da izmerite koliko vam je trebalo da dođete do novog i višeg nivoa svesti, ukoliko to želite naravno. 
Zbog toga učimo svaki dan dok smo živi. Na vama je izbor gradiva, kao i svega ostalog.

Lav & pis

No comments:

Post a Comment