Saturday, May 27, 2017

IT'S DONE!



It's done, it's done, it's done!


Ko zna za Abrahama, zna i za ovu afirmaciju/izjavu koju Ester fantastično akcentuje i ponavlja dovoljno puta da prosto uđe u svest i krv, a onda pobije sve otpore koji štete usklađivanju. Olakšanje. Otpuštanje. Sve je dobro i biće još bolje. 

Skoro me je mentorka na mentorship programu za pisanje koji pohađam već mesecima upitala:
''Da li si skoro objavljivala neki tekst na blogu?'' 
''Nisam, obično objavim neki tekst kada dobijem onaj impuls da nešto stvarno moram da podelim sa svetom'', odgovorih.
Izgleda da je ova divna i sunčana subota (doduše radna) - taj dan. Tako da, evo - ovo moram da podelim sa svetom.

Svaki put se oduševim kada shvatim da se jedna specifična (Vortex :D) tematika provlači kroz razgovore sa meni bliskim ljudima. Obično nisu u mojoj neposrednoj blizini fizički, ali uz pomoć tehnologije svakako jesu. Tako je i slučaj sa mojom dragom prijateljicom i sa nekadašnjom koleginicom sa fakulteta, odakle je sve počelo.Naši razgovori su današnja inspiracija. Hvala Iv. 
Kada se osvrnem, shvatim, FPN mi je doneo prijateljstva - ona prava. Preplavi me zahvalnost kada pomislim na te blagoslove u ljudskom obliku. Kakva konekcija, kakav klik, kakva srodna duša! Nije potrebno stalno da se vidimo i čujemo, ali tu smo, životi nam se prepliću i jednostavno znate da na nekoga možete da računate za čitav život, a mi smo dovoljno lude da znamo da će tako biti i posle toga. 
Da, da, mi ne verujemo u slučajno, verujemo u beskonačno.

Nego, da se vratim na temu - it's done




Svi smo satkani od želja. Težimo ekspanziji. Uvek možemo i želimo više i bolje. Takva nam je priroda. Zato često imamo osećaj kad nešto ostvarimo da nismo dovoljno srećni ili nam se učini da smo - nikad srećni, nikad zadovoljni, bez obzira na uspešne rezultate.
Kako izbeći takva stanja? Rešenje pripada pričama da: treba živeti u sadašnjem trenutku, zahvaljivati na onome što već imamo, da se prisetimo trenutaka kada smo bukvalno molili da imamo ono što sada imamo, a tada nismo imali, da je sreća unutar nas, a ne nešto uhvatljivo u spoljašnjosti i tako dalje...

It's done je plivanje nizvodno. Vera životu i svemu onome što mislite da upliće prste u naše ''sudbinske'' puteve. Vera u izvesni srećan ishod, najbolji po nas. Vera da je sve već tu - ostvareno. Znati i osećati to istinski, bez foliranja i laganja sebe.

Velika je razlika u tome znati šta želiš i znati šta ti je zaista potrebno. Ako verujemo u najbolji ishod po nas, ishod koji će nas naučiti, oplemeniti, učiniti da doživimo ekspanziju, da budemo svoja najbolja verzija - tu nema prostora za sumnju da se sve dešava sa određenim razlogom, nama možda privremeno ili zauvek nepoznatom. Razlog koji će sijati čak i u najmračnijim situacijama. Samo je pitanje da li smo sposobni tj dovoljno probuđeni da vidimo taj sjaj?

Da bismo izvukli suštinu ''It's done'', može nam poslužiti sledeće poređenje. 
Nova godina dolazi svaki put, izvesno, tačno u pravo vreme - odmah posle 31. decembra. U sred leta npr ne pitamo se da li dolazi, čak nam i ne pada na pamet da li dolazi. Izvesno je. Putuje ka nama i stiže u naše realnosti. 
Zašto ne bi ostvarenje naših svesnih i nesvesnih želja bilo izvesno kao dolazak Nove godine, u pravo vreme? 




Slažem se - moraš biti dovoljno lud da veruješ. Pa, da li si?

Izgovori, napiši ili pomisli svoje želje. Neka ih neko čuje, tamo gore. Onda idi i radi ono što te veseli, sa punim poštenjem. Ne razmišljaj više o željama. Veruj u (ne)moguće.

P.S.
A ako ti 30. decembra na glavu padne cigla ili te udari voz, ne brini - beskonačni smo. :)

Lav & pis



No comments:

Post a Comment